Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

MishaLampe Beogradski umetnik koji odbačenim stvarima daje novi život

Za Mišu Đorđevića iz Beograda, poznatijeg kao Misha Lampe, može se reći da je savremeni kovač koji je u ovom vekovnom zanatu pronašao jedinstveni umetnički izraz. Za sebe kaže da je „izmaštavalac lampi i koječega. Pored unikatnih lampi koje plene

Za Mišu Đorđevića iz Beograda, poznatijeg kao Misha Lampe, može se reći da je savremeni kovač koji je u ovom vekovnom zanatu pronašao jedinstveni umetnički izraz. Za sebe kaže da je „izmaštavalac lampi i koječega. Pored unikatnih lampi koje plene originalnošću, pravi i ogledalca, držače za nakit, čiviluke, garnišne, paravane, stolice, stolove, ograde, žardinjere… Njegovi radovi odišu kreativnošću i spajaju nespojivo. Kroz svoje umetničke radove Miša odbačenim komadima gvožđa daje novu formu i smisao i ujedno stvara jedinstvena rešenja za uređenje enterijera.

Reciklirana moda je u svetu odavno našla svoje mesto i primenu. Da li u Srbiji postoji interesovanje za ovakve predmete?
Miša Đorđević: Reciklaža je u svetu zauzela svoje mesto u svim segmentima života. U Srbiji nije na nivou kao u okruženju, ali stvari se u poslednje vreme menjaju i sve je više ljudi koji se angažuju po tom pitanju. Tu ima puno prostora za nova radna mesta i za bolje očuvanje životne sredine. Ja se konkretno bavim recycling i upcycling metodom. Recycling je klasično korišćenje otpada po principu „nekom smeće, drugom izvor sreće“ i uglavnom upotrebljavam metal. Druga metoda je poznata kao upcycling, odnosno upotreba nekog starog predmeta na potpuno drugačiji način ili uz korekcije za drugu svrhu. Na primer, kada od automobilskih delova napravite lampu. To su dva načina realizacije. Sve ostalo je stvar ideje i mašte.

 

Šta je to što vas je podstaklo da se osmelite i počnete da odbačenim stvarima pružate nov život?
Miša Đorđević: Počelo je nekako spontano. Imao sam staru hoklicu na izdisaju. Onu klasičnu drvenu koju skoro svako ima u kući. Moja je bila deo porodičnog nasleđa i veoma klimava. Jednog dana se jednostavno raspala. Drvo je bilo staro, patinirano i bilo mi je žao da posluži kao potpala za roštilj. Imala je tri dela, dve bočne nogice i gornji deo za sedenje. Sva tri dela su poslužila kao sedalni delovi za tri nove hoklice koje su dobile noge od otpadaka metala ispod radnog stola. Tako je počela reciklaža u mojoj radionici.

 

Zbog čega ste odabrali da pravite baš lampe? Da li ovaj predmet ima neku posebnu simboliku?
Miša Đorđević: Mislim da sam pre ja bio izabran nego što sam birao. A sve je to u vezi sa onim magičnim jutrom kada sam ugledao lampu u „Beoizlogu” u sablasno praznoj Knez Mihailovoj jednog februarskog sunčanog jutra i zalepio se za izlog. I stalno mu se iznova vraćao da se divim i maštam da bih i ja mogao da napravim lampu. Valjda je tog jutra bilo zvezdane prašine u vazduhu. Nemam drugo objašnjenje. Posle se desio razvojni put od potpunog neznalice za varenje i obradu metala do sadašnje reciklaže.

 

Koje materijale najčešće koristite u izradi svojih dela i gde ih nabavljate?
Miša Đorđević: Materijal za izradu pronalazim svuda, na buvljacima, otpadima, stovarištima, ali i na ulici, pored kontejnera, uz obavezne poglede sa strane koji su samo na početku izazivali neprijatnost. Posle od tih predmeta nastaju lampe, hoklice, ogledala i još mnogo toga. Ponekad ih upotrebim odmah, a nekad leže u radionici danima, mesecima, sve dok se ne uklope u neki pokretni mozaik i upadnu na mesto kao kockica u tetrisu kad poništi red. Ja mislim da te stvari nekako pronađu put do svog mesta u nekoj lampi ili nekom drugom obliku. Uglavnom je to metal, ali počeo sam da koristim i staklo, drvo, epoksidne smole, odnosno skoro sve što mi padne pod ruku. Sad su i drugari i okruženje već upoznati sa tim što radim pa više ne bacaju stare tiganje, pegle i ostale predmete od metala nego me pozovu i onda vide ogroman osmeh na mom licu.

 U poslednje  vreme počeo sam da dobijam i stare automobile. To je novi projekat na kom radim i uskoro očekujem prve rezultate.

Vaše lampe su upečatljiv detalj u svakom ambijentu. Lampe „Roxanne Tango Korset” i „Spartans Crew” su odavno postale prepoznatljive i vaš zaštitni znak. Koje su vam najčešće inspiracije?

Miša Đorđević: Drago mi je ako mislite da su prepoznatljive i da su divan detalj u nečijem prostoru. A samo nastajanje zavisi od trenutka koji ponekad aktiviraju divni ljudi oko mene ili priroda ili jednostavna porudžbina. Korset lampa je nastala jer sam okružen dizajnerkama kojima su bile potrebne drugačije lutke za salone. Tek kasnije je došlo do transformacije u lampu. Spartanac je nastao kao poklon za drugara koji je voleo film „300“. A opet, neke su samo blesnule u momentu i onda sve ostavite sa strane i pravite i oblikujete dok se ne poklopi sa maglovitim prikazom u glavi. Inspiracija je stalno tu oko nas, cirkuliše, i onda u jednom momentu samo izroni kao podmornica.

 

Kako birate svoje motive? Da li odlučuje vaša trenutna inspiracija ili je tražnja na tržištu ono što utiče na vaš izbor motiva za nove lampe?
Miša Đorđević: Zaista nema pravila da li je želja nekog da ima nešto potpuno drugačije ili usamljeni list na ogoljenoj jesenjoj grani ili gomila otpadaka koja leži na podu i tiho vam šapuće, jednostavno nema šablona. Kada bih sada razmišljao o svakoj lampi ponaosob verovatno da svaka ima neku svoju priču kako je počela da svetli. U poslednje vreme sam počeo da fotografišem pre i posle, šta sve može da se iznedri iz gomile gvožđa.

Kakvi su vam planovi za budućnost i da li su u pripremi neke samostalne ili grupne izložbe?
Miša Đorđević: Planova ima mnogo kao i ideja, ali samo dve ruke i to je jedini ograničavajući faktor. Učestvovao sam na mnogo grupnih izložbi, ali do sada nisam imao samostalnu. Nadam se da će se i to uskoro desiti. Mogu samo da obećam da će biti puno novih stvari ne samo lampi, već i ostalih elemenata enterijera.