Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Srbija se približava zelenim standardima

Srbija ima veliki potencijal uštede energije u sektoru zgradarstva, upravo zbog činjenice da ima puno energetski neefikasnih objekata, a uzrok tome bio je nedostatak regulative u oblasti energetske efikasnosti u prethodnom periodu. Propisi koji su doneti 2011. i 2012. godine, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, a čija je primena počela od 30. septembra 2012, postavili su standarde i uslove za unapređenje energetskih karakteristika zgrada, a posebno omotača zgrade čiji svaki element mora da zadovolji propisan maksimalni protok toplote.

„Propisani uslovi energetske efikasnosti odredili su novi način izgradnje zgrada u Srbiji, a u cilju efikasnog korišćenja energije i održivog razvoja. Ministarstvo, zajedno sa radnom grupom domaćih stručnjaka i uz podršku stranih eksperata, radi na unapređenju propisa čime će se domaća regulativa u velikoj meri prilagoditi evropskim standardima“, ističe Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

FOTO: Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

S druge strane, Srbija se svrstava među prve zemlje u Evropi koja je na putu unapređenja energetske efikasnosti uspostavila Centralni registar energetskih pasoša. Kolike su uštede ostvarene do sada prema podacima ovog registra?

Centralni registar energetskih pasoša (CREP) u funkciji je od 2015. godine, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležno za vođenje Registra. Ovaj registar predstavlja bazu podataka o ovlašćenim organizacijama koje izdaju energetske pasoše, o inženjerima energetske efikasnosti i izdatim energetskim pasošima kroz ovaj sistem. Evidencija izdatih pasoša u Registru sadrži podatke o energetskim karakteristikama zgrada, kao što su energetski razred zgrade, proračunata potrebna energija za grejanje, emisija CO2 i drugi. Sistem Registra takođe ima funkciju izveštavanja i praćenja energetske efikasnosti u zgradama.

Međutim, izdavanje energetskih pasoša preko CREP-a još uvek nije obavezno, što utiče na to da Registar ne sadrži sve pasoše koji se izdaju za zgrade. Do sada su preko registra izdata 654 pasoša, što trenutno nije relevantna statistika o ukupnom unapređenju energetske efikasnosti, ako se uzme u obzir podatak da je do sada Ministarstvu u papirnoj formi, za šta postoji propisana obaveza ovlašćenih organizacija, predato više od 2.500 izdatih pasoša. Pretpostavlja se da je broj izdatih pasoša i dosta veći, ali da ovlašćene organizacije nisu ažurne u dostavljanju pasoša Ministarstvu. Izmenom propisa iz oblasti energetske efikasnosti, koja je trenutno u toku, unaprediće se kontrola izdavanja pasoša što će uticati na kvalitet podataka i statistiku izdavanja pasoša.

Da li ima gradnje bez energetskih pasoša?

Za sve nove objekte koji se grade, u fazi izrade projektne dokumentacije za građevinsku dozvolu radi se elaborat energetske efikasnosti. Na taj način se obezbeđuje da objekat bude energetski efikasan prema važećim propisima, i to  najmanje u „C“ razredu. Nakon završene izgradnje objekta i pregleda izvedenih radova izdaje se energetski pasoš bez koga se ne može dobiti upotrebna dozvola. Za postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju, postoji obaveza energetske sertifikacije, odnosno pribavljanja energetskog pasoša.

Postoje zgrade za koje nije potrebno pribavljanje energetskog pasoša, a takvi objekti su navedeni u pravilnicima koji uređuju ovu oblast, a u skladu sa evropskim direktivama. Takođe, obaveza svakog investitora, glavnog projektanta, izvođača radova i nadzora izgradnje, je da poštuju propisane standarde izgradnje zgrada.

Da li imamo dovoljan broj licenciranih inženjera i ovlašćenih organizacija za izdavanje energetskih pasoša?

U Srbiji danas ima 1.694 inženjera sa licencom 381, što su inženjeri odgovorni za energetsku efikasnost zgrada. Oni mogu da izrađuju elaborate energetske efikasnosti, a 434 inženjera koji su zaposleni u ovlašćenim organizacijama učestvuju u izdavanju pasoša. Ovlašćenih organizacija ima ukupno 179 na teritoriji cele Srbije. To je svakako dovoljan broj i inženjera i organizacija, s tim da je ovaj broj konstatno u porastu.

Kada možemo očekivati da i zelena gradnja bude obaveza, kao što je učinjeno sa energetski efikasnom gradnjom?

Zelena gradnja podrazumeva energetski efikasno korišćenje resursa u celom procesu gradnje, eksploatacije, ali i nakon eksploatacije zgrada. Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da svaka zgrada mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana u skladu sa propisanim energetskim svojstvima. Propisana energetska svojstva se vremenom menjaju, kriterijumi se povećavaju, te se može reći da nam je težnja usmerena ka zelenoj gradnji, ali ne smemo zaboraviti socijalno-ekonomske uslove u Srbiji kada odlučujemo o pooštravanju kriterijuma gradnje.

Ministarstvo radi na izmeni pravilnika koji će unaprediti sertifikaciju zgrada, koja će uzeti u obzir sve vidove energije kao i uticaj obnovljivih izvora energije, što predstavlja jedan od koraka u unapređenju energetske efikasnosti i približavanju standardima zelene gradnje.

Da li Srbija ima dobru polaznu osnovu za razvoj zelene gradnje?

Zelenu gradnju u Srbiji treba podsticati. Pored propisa koji treba da uređuju uslove zelene gradnje, potrebno je i podstaći trendove zelene gradnje kroz privredu, podsticajne mere ulaganja u zelenu gradnju, edukaciju inženjera i zainterseovanih strana, kao i podizanje svesti građana. Polazna osnova za zelenu gradnju jesu i kriterijumi energetski efikasnih zgrada, koje mi već sada imamo.

Imajući u vidu težnje da se priključimo EU, kao i da evropski propisi predviđaju da do kraja 2020. godine sve nove zgrade budu blizu nulte potrošnje energije, koliko smo u ovom segmentu daleko od Evrope?

Prema Direktivi 31/10/EU Energetskih karakteristika zgrada, svaka zemlja treba da odredi svoj nivo skoro nulte potrošnje energije – nZEB. Ministarstvo radi na izmeni pravilnika kojoj prethodi i izrada troškovno-optimalne studije na osnovu koje će se odrediti nivo skoro nulte potrošnje energije za Srbiju. Nakon definisanja nivoa ovih zgrada propisaće se i obaveza iz Direktive da sve nove zgrade treba da zadovolje nivo nZEB-a.

Cilj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je podizanje standarda u svim oblastima resora, pa tako i u oblasti energetske efikasnosti. Ako znamo da je u Srbiji više od 80 odsto zgrada energetski neefikasno, onda tu postoji ogroman prostor za unapređenje, ali koji, zarad dugoročno pozitivnih efekata, zahteva i značajna ulaganja, kako javnog, tako i privatnog sektora, kao i samih građana. Nastavak rada na donošenju regulative usklađene sa evropskim standardima i svih drugih aktivnosti važno je, jer će omogućiti racionalniju upotrebu energije i smanjenje troškova u domaćinstvima, privredi i državnim institucijama, i predstavljati korak napred u dostizanju ciljeva održivog razvoja i višeg kvaliteta života u Srbiji.

TEKST: Ivana Lakić