Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Šta je najveći izazov zelene gradnje u Srbiji?

Građevinski sektor troši jednu trećinu prirodnih resursa, sa 35 odsto utiče na formiranje efekta staklene bašte kroz emisiju CO2 i obuhvata više od 40 odsto ukupno potrošene energije na globalnom nivou, i upravo te činjenice predstavljaju odgovor na pitanje zašto je zelena gradnja bitna, ističe Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije.

„Kako ograničiti zagrevanje do optimalnih 1,5 stepeni Celzijusovih do kraja veka, predviđenih Pariskim sporazumom, ukoliko ne primenimo zelenu gradnju? Neminovno je da taj nezahvalan trećinski odnos neutrališemo i upravo je cilj Saveta zelene gradnje transformacija srpskog građevinarstva ka zelenoj i održivoj gradnji“, objašnjava Korica. Prema njenim rečima, zelena gradnja predstavlja održivo rešenje koje podrazumeva uštedu energije, a time i smanjenje emisije CO2, implementaciju obnovljivih izvora energije, optimalno korišćenje resursa, cirkularnu ekonomiju – reciklažu i reupotrebu, rezilijentnost i adaptabilnost na klimatske promene i ne zadržava se na nivou zgrade već se podiže na nivo urbane sredine, pa čak i gradova.

"Globalno gledano zelena gradnja je prepoznata i već praktično predstavlja standard; svet ima mnogo ozbiljniji i širi pristup u kome koncept zelene i održive gradnje vidi kao NOVI NORMAL."

 

FOTO: Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije

Da li Srbija ima dobru polaznu osnovu za razvoj zelene gradnje?

Uslova ima uvek, samo se za njih treba opredeliti i to opravdano, jer uz njih idu društveni, socijalni i ekonomski benefiti. U Srbiji malo znamo o zelenoj gradnji i najčešće mislimo da je u pitanju skupa investicija, što predstavlja i osnovnu barijeru razvoja ovog koncepta.

Kada je u pitanju zelena gradnja, stručnog kadra nam ne manjka. Neophodno je promeniti pristup i orijentisati se ka održivoj gradnji, gde svako može da poradi na uštedi energije i automatski smanji emisiju CO2, svako može da povede računa da u svom dvorištu ostavi malo postojeće zelene površine i time sačuva autentični biodiverzitet tog prostora.

Svest o potrebi zelene gradnje je bitna, bilo da se radi o investitorima, bilo o individualnoj gradnji. Jedan od parametara zelene gradnje je i fokus na ljudima i njihovom komforu i zdravlju, jer ljudi preko 90 odsto vremena provode u zatvorenom prostoru. Treba uložiti u ekološke materijale, obezbediti kvalitetno strujanje vazduha za koji je dokazano da poboljšava kognitivne sposobnosti, uzeti u obzir akustički i vizuelni komfor.

Šta je najveći izazov zelene gradnje?

Neinformisanost je najveći izazov.

O zelenoj gradnji se još ne zna dovoljno i upravo tu je uloga Saveta bitna. Već više od sedam godina kroz razne aktivnosti (2 sajma, konferencije, panele i radionice, okrugle stolove, edukaciju, učešćem na javnim raspravama i dr.) pokušavamo da proširimo opštu svest o zelenoj gradnji i neophodnosti koncepta održivosti kada je građevinarstvo u pitanju.

Naši članovi znaju zašto je neprofitno i nezavisno delovanje Saveta dobro za uspešno poslovanje. Znaju da je graditi zeleno nepovratan i neminovan pravac, pozicioniraju kao lideri stavljajući na raspolaganje Savetu svoju stručnost, te zajedno sa Savetom učestvuju u edukaciji šire javnosti.

Ukoliko bismo imali informisanog kupca on bi osim cene i lokacije gledao i kako će se njegov životni prostor ponašati tokom eksploatacije, odnosno razmišljao bi i o uštedama i o svom zdravlju. Ovo bi se direktno odrazilo na investitore koji razmišljaju kratkoročno, a najviše ih je u stanogradnji, kojima je jedini cilj da što pre izgrade, prodaju i ostvare zaradu. S druge strane, investitori koji razmišljaju dugoročno, a mahom su to oni koji imaju vlasničku strukturu i koji će rentirati prostor (komercijalni objekti kod nas), opredeljuju se za zelenu gradnju. Zelena gradnja razmatra ceo životni ciklus objekta od planiranja, projektovanja, izvođenja, održavanja i upravljanja istim gde su i največi benefiti u smislu uštede energije i vode, smanjenja otpada, jeftinijeg održavanja. U samom startu ta investicija jeste veća, ali se jako brzo vraća. Kada imaju dokaz da su primenili zelene standarde (sertifikate), mogu da podignu cenu nekretnine, ili rente, ali su i zakupci na dobitku, jer i pored više rente štede kroz račune. Statistika sa zapada ukazuje da se osnovna investicija takvih zgrada povećava za 2 do 3%, da je renta istih veća za 5 do 8%, a da su u prodaji cene više za 5 do 6%, što daje jasnu sliku isplativosti istih. A ovo je samo komercijalni aspekt posmatranja zelene gradnje.

 

Da li bi određeno rešenje predstavljalo uvođenje zelene gradnje kao obavezujuće?

Da li bi trebalo da bude obavezujuća – u suštini – da. Srbija ima potpisan ugovor sa Energetskom zajednicom, prihvaćen je Pariski sporazum koji treba da smanji emisiju CO2, jako je važno i pristupno Poglavlje 27 o životnoj sredini. Pred nama je mnogo dokumenata koji nas obavezuju, a jedan deo rešenja leži u implementaciji zelene gradnje upravo na osnovu pomenutog trećinskog udela. Zato su zgrade prepoznate kao rešenje za energetsku efikasnost i klimatske promene. Kao što sam rekla, one su ključne za uštedu energije i smanjenje emisije CO2, što su pored pitanja otpadnih voda prioriteti naše države.

Institucije države u svojim regulatornim izmenama uvode pojam održivosti.

Kao nacionalnoj članici WorldGBC (Svetkog saveta zelene gradnje), kao i aktivnostima u ERN (Evropske regionalne mreže), omogućena nam je aktuelnost odnosno uključenost u globalne tokove kroz razmenu informacija, saradnju na projektima, pristup najnovijim istraživanjima i preuzimanje iskustava dobre prakse. Stoga smo raspoloženi da se stavimo na raspolaganje resornim ministarstvima kako bi se ovaj pojam u regulativi bliže definisao u pravcu zelenog, kroz, na primer, konkretnija i obavezujuća podzakonska akta.

Od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukute, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike već imamo podršku u promovisanju održive, zelene gradnje. Oni su uključeni u skoro sve događaje koje organizujemo, ali se trudimo i da uspostavimo konkretniju saradnju u interesu naše zajednice.

 

Koliko smo daleko od evropskih i svetskih standarda?

Nismo ni blizu ni daleko standardima zelene gradnje, zato što su ovi standardi, kao i svi drugi, po svojoj definiciji dobrovoljni. Mi smo upravo održali okrugli sto sa temom Zelena sertifikacija zgrada na tržištu Srbije, sa ciljem da se sagleda da li sertifikacija zgrada, kao dokaz primene standarda zelene gradnje, donosi promene na građevinskom tržitu Srbije i koje su te promene. Jedan od zaključaka jeste da je sertifikacija trend u Srbiji, ali da ima efekat koji pokreće tržište u pravcu zelene i održive gradnje. Nadamo se da će ovo imat Push and Pull efekat i da će donosioci odluka podstaći zelenu gradnju tako što će omogućiti neki vid benefita onima koji je implementiraju.

Imamo energetsku sertifikaciju zgrada, ali od same države zavisi da li će uvesti i sertifikate zelene gradnje kao obavezujuće. Primera radi, BREEAM (britanski) sertifikat je dobrovoljni standard u privatnom sektoru, a obavezujući standard u javnom sektoru Britanije. Stav Svetskog saveta zelene gradnje, a time i našeg Saveta kao člana, je neutralnost po pitanju izbora sertifikata, jer su standardi međusobno vrlo različiti i svako ima slobodan izbor da se opredeli za najoptimalniji na lokalnom tržištu. Činjenica jeste da je kod nas, a i globalno, najprepoznatljiviji LEED standard po kome je u Srbiji trenutno sertifikovano 12 objekata, prati ga BREEAM koji poseduje jedna zgrada u Srbiji, ali ih je sve više u procesu sertifikacije.

Država ne mora ni da se opredeli za određeni tip sertifikata, ali zato može kroz svoju regulativu da praktično uvede elemente zelene gradnje. Takođe, naglasila bih da deset zemalja članica Svetskog saveta već radi  na razvoju novog Net-Zero sertifikata, dakle ide se krupnim koracima napred.

 

Kada možemo smatrati da smo postigli uspeh po pitanju zelene gradnje?

Suština je da se transformiše tržište pri čemu svako od nas može da učini mali korak u očuvanju životne sredine. Ne može nam uvek biti izgovor da smo mala zemlja i da smo naspram drugih time manji zagađivači. Još jednom bih naglasila da zelena gradnja nije neka velika nepoznanica, već samo drugačija percepcija i pristup; da to što smo mali nije opravdanje, jer koliko god mali uticaj bio „zrno po zrno...“ naraste, a time i svaki pozitivan pomak jednog momenta postane efikasan.

Mnogo je primera iz sveta. Kina je već postigla svoj cilj u implementaciji obnovljivih izvora energije, konkretno solarne, postavljenih za 2020, pri čemu predviđa pad cene izgradnje ovakvih postrojenja za trećinu. Najsvežiji primer je iz Londona koji je podržan i od strane WorldGBC, tzv. LETI (Londonska energetska transformaciona inicijativa) gde se 200 stručnjaka organizovalo u pet radnih grupa i kroz konkretne izmene u postojećoj regulativi ukazalo na neophodne korake koje treba preduzeti kako bi do 2050. ovaj grad imao nultu emisiju CO2. A da bi se i tada održao rast i napredak koji London trenutno beleži, pored države mora biti uključen i biznis u celokupan proces, kao i neutralna i neprofitna strana, koja zastupa interese svih u procesu i radi u interesu opšteg dobra i održivosti.

Društvena svest i odgovornost prema nama samima i onome što ćemo ostaviti iza sebe moglo bi se nazvati uspehom i upravo zato Savet zelene gradnje radi na podizanju istih. Nastavićemo sa edukacijom i širenjem svesti o potrebi za zelenom gradnjom.

Pred nama je septembar kao najaktivniji mesec. Tokom poslednje nedelje septembra tradicionalno se obeležava svetska nedelja zelene gradnje, kao globalna promocija, u okviru koje realizujemo tematsku konferenciju.  Prošle godine bavili smo se temom „Advancing net Zero“ što je jedan od projekata WorldGBC, koji ima za cilj da do 2030. sve nove zgrade imaju nultu emisiju CO2, a da se postojeće transformišu do tog nivoa do 2050. godine.

Svi moramo biti uključeni u zajedničkom poslu – i donosioci odluka i poslovni sektor i organizacije poput naše sa svojim nezavisnim i neprofitnim delovanjem.

 

Nekontrolisano tržište

„Geotermal je vrlo interesantan kao obnovljiv izvor energije, posebno u individualnom sektoru. Međutim tržište u Srbiji je po ovom pitanju nekontrolisano, pitanje je i tehničke podrške i logistike. Iz tog razloga imamo situaciju da se cene ugradnje jednog ovakvog sistema dosta razlikuju, i do tri puta, pa je onda to činjenica koja je u fokusu i geotermal odlikuje kao vrlo skup obnovljivi izvor. A ova investicija se isplati kroz par godina i cena grejanja je tri puta niža od uobičajene. Nažalost u Srbiji se najčešće vodimo time da je struja jeftina, a zaboravljamo da neće uvek biti tako. Ujedno, ne smemo gledati samo kroz materijalni aspekt, već i kroz održivost.“

TEKST: I.L.