Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Nova pravila i nove mogućnosti: Energetska efikasnost u zgradarstvu kao motor razvoja

 

TEKST: Nenad Mitošević, trgovinski savetnik u Ambasadi Kraljevine Danske u Srbiji

 

Svedoci smo vremena u kom tema energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije ima sve veću važnost. Takođe smo svedoci klimatskih promena koje deluju kao da se ubrzavaju i zahtevaju da se pitanja komfora rešavaju na drugačiji način nego do sad. Istovremeno, kupci i korisnici nekretnina su sve sofisticiraniji i postavljaju bolja pitanja u vezi sa dugoročnim troškovima stanovanja i buduće vrednosti njihove današnje investicije. Investicija u nekretnine u Danskoj, naročito u gradovima, je svakako bio dobar potez budući da su cene rasle preko 15% samo u protekle tri godine, a očekuje se i nastavak dinamičnog rasta i posle 2019. kroz projekte poput ekspanzije severnog Kopenhagena, ali i kroz rast gradova kao što su Aarhus ili Odense.

Po mom mišljenju, ključna stvar koja stoji iza rasta u sektoru je vezana za planiranje. Tu pre svega mislim na prostorno planiranje ali i planiranje kvaliteta izgradnje. Na primer, sistem daljinskog grejanja u Danskoj je ujedno i sistem daljinskog hlađenja i sistem za snabdevanje toplom vodom. Kada se pravi novi objekat, sasvim je svejedno da li u zgradu ulazimo sa jednom ili tri cevi – ako je tako planirano. Obratite pažnju da pričamo o centralnom hlađenju u zemlji u kojoj je potreba za hlađenjem mnogo manja nego, na primer, u Srbiji gde se takva rešenja ne primenjuju. Istovremeno, takav objekat je spreman za buduće potrebe korisnika i neće zahtevati dodatna ulaganja vlasnika ili korisnika u klimatizaciju. Centralno snabdevanje toplom vodom je dostupno u nekim objektima, ali ne kao deo standardnog rešenja u zgradarstvu. O komforu koji centralno snabdevanje toplom vodom pruža mislim da nije neophodno posebno pričati.

Naravno, u celom ovom poslu jako bitnu ulogu igraju gradske i lokalne vlasti koje formiraju i sinhronizuju strategije sa investitorima kreirajući jasnu sliku gde žele da im gradovi budu za pet, deset ili dvadeset godina. Investitori su, u ovom poduhvatu, ključni partneri gradova i opština u sprovođenju ovih ciljeva. Ciljevi koji zahtevaju da, na primer, objekti koji se završavaju 2020. godine budu još 20-30% energetski efikasniji nego danas, svakako utiču na povećanje troškova investicije. Krajnji cilj se takođe zna i postavljen je za 2050. Cilj je da Danska potpuno prestane da koristi fosilna goriva za svoje energetske potrebe. Cilj zvuči daleko i nerealno, ali je sačinjen od mnogo manjih koraka koji treba da dovedu do tog cilja. Ka tom cilju se krenulo još 70-ih godina prošlog veka.

Uzmimo na primer Kopenhagen, grad sa ambicijom da bude prva CO2 neutralna prestonica na svetu. Takva odluka osim što jasno govori o pravcu u kom će se grad razvijati i gde su prioriteti razvoja, privlači ljude koji žele da žive u zdravijoj sredini i koji tako nešto mogu i žele da plate. Na ovaj način i ovakvom porukom Kopenhagen dopire do mnogo većeg broja potencijalnih novih kupaca i zakupaca prostora širom sveta. Na ovaj način, korisnici nekretnina u Danskoj su ljudi iz celog sveta koje povezuje ista želja i cilj da žive u zdravijem i čistijem gradu. Kopenhagen planira da to postigne pre 2030. godine!

Pročitajte i: Uloga prostora u kom živimo u kreiranju osećaja sreće

Kako je došlo do toga da su investitori u Danskoj prihvatili i podržali ideju da je potrebno krenuti putem održivog razvoja, primeniti povećane mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije? Odgovor su tržište, više cene i unapređenje sopstvenih kapaciteta i mogućnosti.

Pod tržištem se može smatrati evolucija svesti potrošača i kupaca koji žele da imaju niže mesečne račune bez smanjenja komfora. Cene energenata, iako osciliraju, generalno rastu iz godine u godinu, i iz decenije u deceniju. Dugoročno, ovaj trend se preslikava i u Srbiji. Istina, u Srbiji potrošače trenutno ne zanima previše odakle i kako se dobija energija koju koriste, ali vremenom možete biti sigurni da će se svest menjati. Sa rastom standarda, percepcije i prioriteti se menjaju - ali motiv i želja za nižim računom za električnu ili toplotnu energiju se sigurno neće promeniti. Kako odgovoriti na taj zahtev korisnika? Samo povećanom energetskom efikašnošću i pametnijom izgradnjom. Pod pametnijom gradnjom takođe podrazumevamo i primenu informacionih tehnologija, BMS-a sistema i sistema koje nazivamo danas “pametnim kućama”. Digitalizacija je trend koji ne zaobilazi zgradarstvo i taj trend neće zaobići ni Srbiju. Moguće je opirati se trendovima i zahtevima tržišta ali otpor je u ovom slučaju uzaludan.

Argument viših cena je takođe vrlo prisutan. Praksa iz Danske pokazuje da objekti koji odgovaraju budućim standardima energetske efikasnosti, koji to dokazuju određenim dobrovoljnim sertifikatima, postižu oko 10% više cene u prodaji ili iznajmljivanju. Ovo znači da se investicije svakako isplate, bilo kroz više cene zakupa ili kroz više cene prodaje. Ako uzmemo u obzir današnje podatke o starosti objekata u Srbiji, 50% njih je starije od 50 godina. Očekujte da ćemo objekte koje danas gradimo koristiti i nakon 2068. Da li smo spremni da kažemo da će naši objekti građeni danas imati adekvatnu upotrebnu vrednost i za 50 godina?

Na kraju krajeva, pričamo i o tome da investitori koji prvi krenu u realizaciju projekata po ovim novim pravilima stiču prednost u znanju, iskustvu, grade reputaciju i brend. Prednost u znanju se može valorizovati i kroz mogućnost realizacije projekata i van Srbije. Pitanje energetske efikasnosti i održivog razvoja nije samo tema u zemljama EU već je dugoročna tema i za mnoga druga tržišta. Odgovore na pitanja koja danas imate, a koja vam mogu dati kompanije iz Danske - sutra vi možete ponuditi trećim tržištima. Na kraju krajeva, poznajući tematiku bolje bićete u prilici da isposlujete bolje uslove za svoje projekte u pregovorima sa izvođačima i dobavljačima. Važnost reputacije i brenda verujem da nije potrebno posebno elaborirati jer je to jedna od prvih stvari koje kupci pitaju ili primećuju. Zamislite domet i vrednost brenda ako vas prepoznaju kupci i van vašeg regiona? Na kraju krajeva, zapitajte se koja je uloga koju želite za svoju kompaniju - lidera ili pratioca, kako danas tako i za deset ili dvadeset godina

Iako smo najviše pričali o neophodnosti sinergije investitora, lokalnih i gradskih vlasti - jako je bitno pomenuti da je za uspeh neophodno uključiti sve strane neophodne za realizaciju projekata. Od arhitekata, projektanata, izvođača i samih majstora i radnika koji u praksi treba da sprovedu sve zamišljeno. Bilo bi odlično ako bi svi oni gledali u istom pravcu. U Danskoj su se ljudi složili još pre 50 godina koji je to pravac. Za kompanije iz Danske, ovo o čemu pričamo nisu nova pravila, to je nešto što se radi dugi niz godina i ta znanja nesebično delimo. Nije nam ideja da samo mi stignemo na cilj 2050, već da motivišemo i druge da nam se pridruže.