Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Preoblikovanje poslovnog prostora: Kancelarije u službi zaposlenih

Ne tako davno industrija nekretnina bi ideju o promovisanju zdravlja i dobrobiti ljudi odbacila kao irelevantnu. Ipak, stvari su se prilično promenile, pa tako danas veliki broj stručnjaka iz oblasti nekretnina smatra da će upravo ovi segmenti imati snažan uticaj na strategije investitora u narednih pet godina. Tačnije, ovo mišljenje deli gotovo polovina od 800 ispitanika iz 22 zemlje Evrope, koji su učestvovali u istraživanju o trendovima u real estate sektoru za 2019, koje je po 16. put sprovela kompanija PwC.

Kako se ispostavilo, istraživanje stavlja zdravlje i dobrobit gotovo u isti rang sa dugotrajnim uticajima na industriju nekretnina kao što su održivost i energetska efikasnost.

Istraživanje je takođe ukazalo da postoji potreba zakupaca za većom fleksibinošću poslovnog prostora, tako da mogu da odgovore na sve njihove potrebe. Sve ovo zahteva intenzivnije upravljanje nepokretnostima i investicije.

Prostor u funkciji zaposlenih

Nakon gotovo decenije od kada je open space zavladao poslovnim prostorima, stvari su postale malo komplikovanije. Otvoreni poslovni prostor kreiran je u želji da podrži transparentnost, ali se ispostavilo da je negativno uticao na zaposlene smanjujući produktivnost i paradoksalno samu transparentnost.

Poslovni prostori se danas sve više stavljaju u funkciju ljudi koji ih svakodnevno koriste, kako bi se kod zaposlenih stvorio osećaj optimizma, pripadnosti kolektivu, kako bi podstakao veće angažovanje i poboljšao rezultate.

Poslovno okruženje krenula je da menja ideja o prostorima koji omogućavaju zaposlenima povremene susrete, kako bi se podstakla produktivnost i razmena ideja, kao i rad zasnovan na aktivnosti. U ovakvim prostorima zaposleni nema svoju kancelariju, pa čak ni radni sto, a ova pravila važe i za šefove.

Zaposleni umesto klasičnih kacelarija na raspolaganju imaju sistem međusobno povezanih zona koje su pogodne za različite načine rada. Ovako organizovani poslovni prostori zaposlenima pružaju mogućnost izbora i kontrole da sami odluče da li im u određenom trenutku više odgovara individualni ili rad u grupi.

Koncept rada zasnvanog na aktivnosti sastoji se od najprikladnijeg okruženja za bilo koju specifičnu potrebu. Tradicionalni radni stolovi se zamenjuju otvorenom ponudom različitih radnih mesta i uključuju tihe privatne prostore namenjene koncentrisanju i individualnom radu, uzbudljive prostorije za kreativnu komunikaciju, ali i posebne punktove za neometane razgovore. Osnovni kriterijum za kreiranje ovakvog prostora je mobilnost svakog pojedinca koji koristi laptop, mobilni telefon i naravno bežični internet.

Ukratko, ovaj pristup bazira se na težnji da se poveća produktivnost putem optimizacije radnih uslova u zavisnosti od aktivnosti zaposlenih. Obim prilagođavanja zahtevima i potrebama zaposlenih može se veoma razlikovati od kompanije do kompanije. Optimalni radni uslovi mogu da podrazumevaju čak i fleksibilno radno vreme.

Ovakvim pristupom smanjuje se kvadratura neophodnog poslovnog prostora. Hijerahija u kompaniji više nije izražena prostorno i fizički, što može imati višestruke benefite.

Ipak, ovakav dizajn prostora može imati i negativne efekte. Ukidanjem ličnog radnog prostora zaposleni sa preteranim osećajem dužnosti mogli bi da upadnu u zamku prekovremenog rada, što bi zauzvrat imalo negativan uticaj na njihovo zdravlje. Svakako da ovaj koncept nije primenjiv na sve industrije. I dalje će biti onih poslova koji zahtevaju klasičan radni sto koji je namenjen samo jednom zaposlenom.

Zdravlje u prvom planu

Dodatne prednosti rada u prostoru koji je zasnovan na aktivnosti zaposlenih oslikava se u tome što se zaposleni više kreću, a poznato je koliko sedenje može imati negativan uticaj na zdravlje. Kada govorimo o dobrobiti zaposlenih, noviji koncept koji se javio u uređenju poslovnih prostora je onaj koji u fokus stavlja njihovo zdravstveno stanje.

Ova dva koncepta su zapravo vrlo slična, s tim što kod zdravstveno fokusiranog mere optimizacije za cilj imaju da zadrže najbolje fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih. Prirodna dnevna svetlost, prozori sa pogledom na zelenilo i bolji kvalitet vazduha u kancelarijama mogu pomoći zaposlenima da razmišljaju,  koncentrišu se i bolje obavljaju zadatke.

Fleksibilnost u porastu

Potražnja za fleksibilnim poslovnim prostorima koji nude širok spekat mogućnosti u načinu njegovog korišćenja je u porastu šireom Evrope. Poslovni prostori ovakvog tipa su se duplirali od 2014. godine, a procenjuje se da bi mogli da rastu i stopom od 30 odsto godišnje u narednih pet godina. Tokom 2017. godine obim fleksibilnih poslovnih prostora na 20 tržišta porastao je za 30 odsto, a procenjuje se da bi do 2023. na evropskom tržištu moglo da se nađe dodatnih sedam miliona kvadrata ovog tipa nekretnina.

 

Uticaj tehnologije

Razvoje tehnologije uticao je na činjenicu da fizički prostor i mesto sa kog se obavlja posao više nisu bitni. Nove generacije kojima je tehnologija u fokusu oblikuju prototip budućih poslovnih prostora. Ono što postaje bitno je određeni životni stil, a ne sama infrastruktura poslovnog objekta. Poenta je u zajednici koja se stvara u tom prostoru i to je ono što definiše prostor koji je neophodan.

Iskustvo najsličnije ovom nude co-working prostori koji su u porastu širom sveta, sa već jasno definisanim brendovima u ovom segmentu. Zanimljivo je da se u Hrvatskoj broj co-working prostora udvostručio u poslednje dve godine i danas ovo tržište raspolaže sa 9.000 kvadrata i 900 radnih stolova.

Brojna istraživanja utvrdila su visok nivo efikasnosti kod osoba koja su izabrale co-working prostore za rad. Sugeriše se da je ključ u dobro osmišljenoj radnoj sredini i radnom iskustvu, koji su samo deo razloga što oni koji rade u ovakvim prostorima beleže bolji napredak od zaposlenih koji rade klasičnim kancelarijama.

 

U skladu sa potrebama

Transformacija radnog prostora na način koji odražava vrednosti i korporativnu kulturu kompanije takođe unosi osećaj zajedništva, ohrabruje produktivnost, angažovanost i ukupno zadovoljstvo zaposlenih. Veći komfor ne samo da pomaže u realizaciji radnih zadataka, već će zaposleni sa više netuzijazma dolaziti na posao.

Kompanije će morati da se kreću sopstvenim putem kada je reč o dizajnu poslovnog prostora, ne samo po pitanju arhitekture, već i razvoju novih načina razmišljanja o poslu i njegovim ciljevima.

Promena kancelarijskog prostora je dramatična u životu organizacije, stoga je neophodno pažljivo je isplanirati i sprovesti. Od ključnog je značaja strukturirati svaku fazu procesa, konsultovati se sa zaposlenima i razlikovati kratkotrajne od fundamentalnih potreba poslovanja i radaa u određenom prostoru.