Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Standardizacija kao preduslov za sigurnost

Intervju: Dejana Milinković, direktor, Cementna industrija Srbije

 

Građevinski sektor u Srbiji 15 godina na Zakon o građevinskim proizvodima, navodi Dejana Milinković, direktor Cementne industrije Srbije. Kako ističe, u međuvremenu, u Evropskoj uniji je Direktivu o građevinskim proizvodima 2011. godine zamenila Uredba, a mi smo, tek pet godina nakon njene potpune primene u zemljama EU uspeli da većinu odredbi ovog propisa implementiramo u nacionalnu regulativu kroz Zakon o građevinskim proizvodima.

„Iako se potpuna primena ovog Zakona očekuje tek nakon usvajanja seta podzakonskih akata, čiji je rok kraj ove godine, sama činjenica da Zakon uređuje uslove za stavljanje u promet više od četiri stotine različitih građevinskih proizvoda i njihovih familija, govori o njegovom značaju, kao i o važnosti uspostavljanja svih elemenata infrastrukture kvaliteta neophodnih za njegovu primenu u praksi“, objašnjava Dejana Milinković, koja je bila i jedan od učesnika radne grupe resornog ministarstva za izradu Zakona o građevinskim proizvodima.

Koja su najznačajnija pitanja koje je Zakon rešio?

Uslovi za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda, postupci za njihovo obezbeđenje, obaveze privrednih subjekata i mogućnost sprovođenja pojednostavljenih postupaka za ocenjivanje, kao i zahtevi za tela za ocenjivanje i verifkaciju stalnosti performansi građevinskih proizvoda, ključna su pitanja koja su uređena novim Zakonom o građevinskim proizvodima. Takođe, važno je napomenuti da će ovim Zakonom biti omogućena postepena priprema svih učesnika na tržištu za trenutak kada će početi neposredna primena evropske Uredbe (EU) No 305/2011, do čega će doći trenutkom pristupa Republike Srbije EU.

Koliko je domaća cementna industrija bila prilagođena evropskim standardima pre donošenja Zakona?

Cement koji se ugrađuje u betonske konstrukcije oduvek je bio pod stalnom i veoma strogom kontrolom kvaliteta i prolazio jedan veoma zahtevan postupak ocenjivanja usaglašenosti kako u zemljama EU, tako i u Srbiji. Cementna industrija u Srbiji, kao lider u sektoru proizvodnje građevinskih proizvoda, inicirala je još 2013. godine izradu novog tehničkog propisa kojim su u potpunosti preuzeti tehnički zahtevi za cement, tada važećih evropskih standarda, tako da za našu industriju odredbe ovog Zakona nisu nepoznanica, štaviše one predstavljaju nadu da će se uskoro primenjivati i na druge građevinske proizvode, za čije stavljanje na tržište do danas nije postojala obaveza obezbeđivanja dokumenta o sprovedenom ocenjivanju kojima se verifkuje usaglašenost performansi sa zahtevima standarda.

Da li je Zakon doneo dodatne troškove domaćim privrednim subjektima i sektoru cementne industrije?

Očekuje se da će Zakon doneti dodatne troškove proizvođačima građevinskih proizvoda u Srbiji, naročito u periodu kada primena harmonizovanih standarda bude obavezujuća.

Međutim, važno je napomenuti da resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno ulaže velike napore da sagleda mogućnosti ovog sektora po segmentima kako bi omogućili da dužina prelaznih perioda za usaglašavanje sa zahtevima evropskih standarda, zaista bude po meri privrede.

Ako govorimo konkretno o cementnoj industriji, u prethodnom periodu domaći proizvođači i to: Lafarge Srbija, CRH Srbija i Titan cementara Kosjerić, uložili su značajna sredstva kako u unapređenje svojih proizvodnih procesa, tako i u uspostavljanje i nadziranje Sistema upravljanja kvalitetom proizvodnje cementa, koji su potpuno usaglašeni sa zahtevima standarda koji važe u zemljama EU. Tako da novi Zakon o građevinskim proizvodima za nas predstavlja izazov i mogućnost da se i u Srbiji započne sa proizvodnjom nisko-ugljeničnih cemenata, sa smanjenim sadržajem klinkera, kao rezultat doprinosa ove industrije održivom razvoju. Proizvodnju ovih cemenata karakteriše potrošnja znatno manje količine energije, dobijene pretežno iz alternativnih izvora, sa znatno većim udelom alternativnih sirovina (nus proizvoda različitih industrija). To bi omogućilo značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, očuvanje prirodnih neobnovljivih resursa poput mineralnih sirovina za proizvodnju cementa, kao i zbrinjavanje značajnih količina otpada, koje se svakodnevno generišu u Srbiji, njegovim ponovnim iskorišćenjem u energetske svrhe u  procesu proizvodnje cementa.

Šta vidite kao najveće prednosti Zakona?

Danas se u Srbiji za ne više od dvadesetak građevinskih proizvoda, nacionalnim tehničkim propisima, utvrđuje obavezujuća kontrola kvaliteta od strane nezavisnih laboratorija ili sertifkacionih tela. Sama činjenica da će se ovim Zakonom obezbediti standardizacija nekoliko stotina građevinskih proizvoda, nesporno je da će njegov najveći doprinos biti vezan za povećanje sigurnosti na tržištu, stavljanjem u promet samo građevinskih proizvoda koji su pogodni za predviđenu upotrebu, obezbeđenje zaštite bezbednosti, života i zdravlja ljudi, zaštite životinja, biljaka i životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine svih građana Republike Srbije, kao i svih investitora.

Šta ocenjujete kao najveći izazov implementacije ovog Zakona?

Imajući u vidu da Zakon uređuje uslove za građevinske proizvode koji pre stavljanja i činjenja dostupnim na tržištu Republike Srbije moraju biti ocenjeni i verifkovani u skladu sa postupcima utvrđenim u harmonizovanim standardima, za čije sprovođenje je neretko uključena i treća strana (nezavisna laboratorija i/ili sertifkaciono telo), za regulatora će najveći izazov predstavljati uspostavljanje nacionalnog sistema infrastructure kvaliteta. Obezbeđenje dostupnosti harmonizovanih evropskih standarda na srpskom jeziku, raspoloživosti nacionalnih laboratorija za ispitivanje i sertifkacionih tela za ocenjivanje i verifkaciju usaglašenosti širokog spectra različitih građevinskih proizvoda sa zahtevima utvrđenim standardima, kao i obezbeđenje uslova za sprovođenje permanentnog i stručnog tržišnog nadzora od strane nadležnih organa, u prvim fazama implementacije Zakona, predstavljaće veoma važne izazove kako za implementaciju odredbi Zakona, tako i za procenu stepena njegove primene u Republici Srbiji. Sa druge strane, uspostavljanje preduslova za pripremu svih aktera na tržištu građevinskih proizvoda, u rokovima utvrđenim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), vodeći računa pri tome da se ne ugrozi konkurentnost domaće privrede, predstavlja izazov sa kojim ćemo u narednom periodu svi biti suočeni.