Real Estate Magazin – Magazin o svetu nekretnina

Koja su to pravila koja tržište diktira novom investicionom ciklusu u real estate sektoru

Novi investicioni ciklus koji je primetan u Srbiji, posebno u Beogradu, ali i regionu, kao i inovacije u sektoru gradnje bile su u fokusu drugog po redu okruglog stola „Nova pravila“ u organizaciji Real Estate magazina.

Bez obzira na sve veći broj novih tržnih centara čije se otvaranje očekuje u narednom periodu u glavnom gradu Srbije, Beograd je još uvek iza regiona, naznačila je Zorana Burlić, generalni direktor Delta Real Estate-a, napominjući da prosek u Beogradu iznosi 380 m2 prostora tržnih centara na 1.000 stanovnika, dok je u regionu taj prosek 500 kvadrata.

„Zakupci sve više diktiraju način projektovanja tržnih centara koji više nisu samo mesto za kupovinu, već i prostor za zabavu i mesto gde se provodi vreme. Stoga moramo biti inovativni i ponuditi više iskustvenih sadržaja, za celu porodicu. Ono što je prioritet jeste prilagođavanje svakom tržištu i mentalitetu lokalnog stanovništva, kao i lokalnim standardima“, istakla je Burlić i navela primer otvaranje Delta Planet-a u Banja Luci i Varni.

„U Republiku Srpsku smo doveli više od 40 brendova, otvorili bioskop i restoran, dok smo u Bugarskoj morali da se takmičimo sa konkurencijom, da eksperimentišemo sa sadržajima i da fokus stavimo na inovativnije sadržaje“, objasnila je generalna direktorka Delta Real Estate-a.

Na dalji razvoj poslovnog i rezidencijalnog segmenta osvrnula se Dijana Ivanova, direktor kompanije Kopernikus Gradnja, koja je ove godine kupila jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu u Bloku 43. „Sledeći pravac razvoja Beograda kao svetske metropole, Kopernikus će uložiti sredstva u izgradnju poslovnog objekta ukupne površine od preko 100.000 kvadratnih metara. Planovi za izgradnju su ambiciozni, planiramo realizaciju nebodera Kopernikus Tower, objekta koji će pormeniti izgled celog novobeogradskog kvarta i grada.“ Kako je istakla Ivanova na skupu, kompleks je zamišljen kao savremeni poslovno-stambeni centar sa zonama za šoping, a očekivani početak gradnje je za dve godine.

Shodno aktivaciji sadržaja „Trećeg Beograda“ na levoj obali Dunava Kopernikus se opredelio i za izgradnju 90.000 m2 stambenog prostora u Borči. „Očekujemo da podignemo standard ovog dela grada, kao i da mladim parovima omogućimo uslove kao u novobeogradskim blokovima, ali po pristupačijim cenama“, rekla je Ivanova.

Vladimir Đorić, partner u arhitektonskom birou Zabriskie, ukazao je na problem manjka slobodnih lokacija za izgradnju u starom delu Beograda. Stoga su arhitekte često u drugom planu, a investitori arhitekte i urbaniste često posmatraju kao servis koji treba da ih dovede do građevinske dozvole.

Osvrćući se na trendove koji trenutno vladaju u segmentu stanogradnje u Beogradu Đorić je posebno istakao zatvorene stambeno-poslovne centre, kondominijume kao novinu, kao i da se površina stana po članu porodice povećala, što je pozitivan trend.

Vladimir Đorić ukazao je da su se kod novogradnje javljali problemi zvučne izolacije, ali i da je građevinska industrija reagovala svojim proizvodima, na segment komfora koji je neophodno obezbediti ukazala je i Duška Grujić, govoreći o Ecophon sistemima kompanije Saint Gobain, ističući da je Svetska zdravstvena organizacja proglasila buku sa drugi najveći zagađivač zdravlja na planeti.

Sagledavajući legislativu u ovoj oblasti Ivan Petrović, partner u advokatskoj kancelariji Janković Popović Mitić, istakao je da imamo pozitivan signal da se sve ubrzava, kao i da postoji još dosta izazova koje treba adresirati na odgovarajući način kako bi ovaj segment tržišta nastavio da raste. „Neophodno je kroz jednostavnije zakonske odredbe obezbediti duži život samog zakona i zakonskih odredaba kako ne bismo bili prinuđeni na česte izmene“, istakao je Petrović ukazujući da je neophodna edukacija kako strana na koje se sam zakon o planiranju i izgradnji odnosi, tako i onih koji taj Zakon primenjuju.

Značaj inovacija u gradnji

Razgovarajući o daljem napretku real estate sektora, učesnici drugog panela istakli su da su inovacije, ali i saradnja svih segmenata industrije nužni za dalji razvoj.

„Tehnologije se strašno brzo menjaju i danas pri projektovanju jednog objekta neophodno je predvideti tehnologije koje će se koristiti za 20-30 godina. Složenost tehnologije svakodnevno se uvećava i time se stavlja izazov i pred arhitekte i pred sve učesnike u izgradnji jednog objekta koji bi trebalo da predvide i pokušaju da simuliraju uticaj koji će određeni objekat okroz protek vremena imati na okolinu“, naznačio je Stevan Šašić, direktor i osnivač arcoSITE.

S tim u vezi Dragan Buača iz kompanije Schneider Electric ukazao je na tri ključna trenda kada se govori o uvođenju tehnologija u prostore u kojima živimo i radimo: globalizaciju, digitalizaciju i potrošnju energije.

„Danas se zgrade projektuju, grade i korsite po i dalje zastarelim metodama. Ne prikupljaju se podaci niti su dovoljno generički obrađeni što predstavlja problem za facility menadžere koji upravljaju tim zgradama, jer oni u nedostatku dovoljno kvalitetnih podataka praktično tim zgradama upravljaju na slepo. Ista je situacija i sa vlasnicima zgrada kojima je vrlo bitno da optimizuju potrošnju i upotrebu svih vidova energenata u svojoj zgradi, jer će na taj način objekat biti efikasniji, a troškovi održavanja jefitniji“, rekao je Buača.

Značaj uvođenja IT sektora u svet arhitekture i izgradnje objekata dodatno je istakao i Duško Milošević iz kompanije Hewlett Packard operated by Selectium, a kao odgovor na pitanje kada je pravo vreme uvesti ovu industriju u segment projektovanja, Milošević je istakao da se odgovri svode  na to šta kupac želi, šta investitor želi i koliko je spreman da investira, a pitanje na koje IT može da je da li je određeni objekat zaista ispunio očekivanja korisnika“, naveo je Milošević.

Dalji razvoj Beograda i Zagreba

Jadranka Veselić Bruvo, specijalni savetnik u Zavodu za prostorno plraniranje Grada Zagreba otvarajući okrugli sto istakla je značaj globalizacije i ekonomskih promena koje funkcionalno ,enjaju prostornu strukturu grada. „Neophodni su nam novi oblici urbanog razvoja imajući u vidu da privatizacija i deindustrijalizacija donose velike promene u samom gradskom jezgru. Strateški projekti moraju da generišu razvoj tog dela grada, da privlače kako stanovnike, tako i turiste“, istakla je Veselić Bruvo i ukazala na pet glavnih projekata u Zagrebu:

Blok Badel, prostor Paromlina za koji je predviđeno da bude knjižnica, Gredelj sa čak 12 hektara bivše fabrike vagona, nekadašnji prostor mesne industrije koji se rpostire na 10 hektara, kao i zagrebački velesajam sa 62,5 hektara.

Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, takođe je ukazao na neophodnost redefinisanja određenih planova u samom Beogradu kako bi se prilagodio daljem pravcu razvoja, najavljujući posebno dva nova projekta kao što je regulacija šinskog sistema sa 43 predviđene metro stanice što bi trebalo da dovede do kreiranja bar 40 novim malih urbanih centara i na taj način rastereti sam centar prestonice. Stojčić je takođe najavio realizaciju linijskog parka od Pančevačkog mosta do Beton hale – zelene oaze duge 4,6 kilometara za koji su stvoreni uslovi izmeštanjem pruge oko Kalemegdana. Stojčić je inače najavio da je cilj da četvrtina Beograda bude pokrivena šumama.